Oskar Vajld i cenzura

predavač: Dušan Maljković

U skladu sa odlukom članova i članica Kluba 128 da se bave piscima/spisateljicama koji/e nisu toliko zastupljeni/e u školskim silabusima, u sredu 20. maja 2015. godine u slušaonici 33, Dušan Maljković, novinar, književnik, LGBT aktivista i prevodilac Oskara Vajlda, održao je predavanje „Oskar Vajld i cenzura“.

Predavač se najpre, polazeći od naširoko poznatih biografskih podataka iz Vajldovog privatnog života, osvrnuo na recepciju njegovih dela. Prema Maljkovićevom mišljenju, potrebno je dvaput razmisliti da li je Oskar Vajld bivao skrajnut zbog („u visokim krugovima“) poznate činjenice da je bio deklarisani gej, ili su tome doprineli neki drugi elementi iz njegove biografije, odnosno dela.

Problem sa Vajldom u kontekstu pitanja cenzure ne zahvata celokupan opus irskog autora, štaviše, danas najpoznatije Vajldovo delo, Slika Dorijana Greja, ima svoje zacementirano mesto na većini lista must-read literature, dok se njegove bajke nalaze se u školskim silabusuma. Međutim, Maljković je primetio da je esej Duša čovekova u socijalizmu, osim što se izdvaja iz Vajldovog opusa kao eksplicitno političko delo, shodno tome biva (doslovno i dosledno) istrzano i iz izdanja koja pretenduju da objedine Vajldove spise. Predavač je tvrdio da ne može biti sumnje u to da je ovakav gest posledica Vajldovih (otvorenih) socijalističkih stanovišta u navedenom eseju. Pitanje je, međutim, na koji način je dominantna (spinovana) priča o Vajldovom dendizmu, usmerenosti ka estetskom, te njegovoj (homo)seksualnosti potisnula govor o Vajldu kao socijalisti, stoga i politički angažovanom autoru. Za Maljkovića, ne postavlja se pitanje da li je u vreme viktorijanske epohe bilo prihvatljivije biti gej ili socijalista, zato što nam je odgovor, ukoliko konsultujemo razna izdanja Vajldovih dela (a bilo ih je nebrojeno mnogo), upravo ponuđen politikom tih izdanja. „Cenzori“ su Dušu čovekovu u socijalizmu mimoilazili, ili bi Vajld, sa druge strane, bio „demokratski cenzurisan“ na mestima gde se pripovedač/autor predstavlja kao socijalista, a ne kao gej.

U tom smislu cenzura Oskara Vajlda i dalje traje, ali ne cenzuriše se (samo) seksualnost, već i političnost (barem jednog) Vajldovog dela.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *