Književnost na margini: horor i naučna fantastika

predavači: Novica Petrović, Dejan Ognjanović i Marko Prišev
moderatorke: Marija Stanojević i Marija Milosavljević

U maju 2015. godine, Klub 128 imao je priliku da u saradnji sa klubom Valinor postane deo festivala Nastavi tradiciju (Spirit of Youth), te je tako u okviru njegovog podbrenda Tolkinfest 2015 realizovao kulturno-obrazovni program Perspektive fantastike u književnosti, u cilju uticanja na širenje čitalačke svesti o vrednostima žanrovske književnosti. Publika je imala priliku da uživa u idiličnoj atmosferi Košutnjaka, u dvorištu Fakulteta za fizičko obrazovanje.

Prvog dana festivala, 30. maja, organizovali smo dve tribine na kojima se razmatrao fenomen književne fantastike sa stanovišta akademskog kanona, u cilju afirmacije u književnoj struci i promocije pred strastvenim ljubiteljima. Iako tematski odvojene, dopunjavale su se, te je prva razmatrala epsku fantastiku sa uvidom u stvaralaštvo Dž. R. R. Tolkina, kome je festival bio posvećen, a druga se bavila hororom i naučnom fantastikom, pa je tako dat širi uvid u problematiku žanrova. Ljubitelji fantastične književnosti imali su jedinstvenu priliku da slušaju predavanja kako eminentnih profesora sa Univerziteta, poput prof. dr Novice Petrovića, asistentkinje Branislave Miladinov i naučnog saradnika dr Marka Piševa, tako i teoretičara književnosti dr Dejana Ognjanovića, dr Tijane Tropin i tadašnjeg doktoranda Danka Kamčevskog. Razgovore je vodila četvoročlana ekipa Kluba 128: Marija Stanojević, Marija Milosavljević, Aleksandra Milanović i Vlado Rukavina.

Drugo predavanje bilo je usmereno na marginu kao naličje kanona, koja često nudi potpuniji prikaz umetničkog stvaralaštva epohe, te je primarni cilj bila analiza trenutnog stanja navedenih žanrova u svetu i kod nas, kao i sagledavanje perspektiva razvoja u budućnosti. Smatrali smo da je žanrovska književnost skrajnuta na našim univerzitetima, te smo pozvali zainteresovane stručnjake da čujemo njihovo mišljenje. Cilj nam je bio i pokretanje debate za ili protiv institucionalizovanja žanra. Učesnici su pružanjem svojevrsnih argumenata za promenu postojeće paradigme razmotrili stvarne potrebe za prevazilaženjem žanrovskih odrednica i potrebu za stvaranjem nove metodologije. Pokrenut je niz pitanja o pristupima karakterističnim za naše podneblje, a učesnici su ujedno pružili i komparativni osvrt na zapadni i istočni kanon.

Horor i naučna fantastika samo su naizgled odvojeni žanrovi, jer ih povezuje osećanje straha, za razliku od ushićenja romantičarskog tipa u epskoj fantastici. Iako su usmereni na različite pretnje koje se drugačije ispoljavaju, povezuje ih još i borba protiv Drugosti, a na tu tezu članica kluba učesnici su odgovorili debatom. Izvršio se najpre istorijski pregled razvoja horora od gotskog romana preko Edgara Alana Poa do danas, kao i isticanje dve struje mišljenja u SF-u: da li je nastao iz šund (pulp) literature koju su do umetničkog vrhunca doveli pisci poput Artura Klarka i Isaka Asimova ili se njegovi začeci mogu pratiti od antičkog doba. Novica Petrović, profesor sa Katedre za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, naveo je najpre duhovite razloge za bavljenje SF-om, a potom ukazao na začetke književne kritike u 20. veku usmerene na dela koja su zadovoljavala određene estetske kriterijume. Kritičar, pisac i prevodilac Dejan Ognjanović isticao je specifičnosti horor žanra i odgovorio na pitanje da li ga čine teme i motivi koji se mogu naći i u delima dečje fantastike, ili svesna intencija autora da izazove određeni efekat kod čitalaca. Kao „doktor za horor“ nalazio je verovatne razloge za stigmatizaciju tzv. dela „strave i užasa“ i dao iscrpne smernice za mlade kritičare. Etnolog i antropolog Marko Pišev informisao je posetioce o folklornoj fantastici i slipstrimu (slipstream), a potom se ukazalo na nemogućnost da se sva dela kanonske fantastike podvuku pod žanrovske odrednice, poput Franca Kafke, za kog su se učesnici složili da je u pitanju književna pojava sui generis. Prelazilo se s lakoćom i na elemente fantastike u filmovima poput Hičkokovih, ali i paradigmatske primere horor ostvarenja. Naposletku, došlo se do zaključka da je fantastika i kao samosvrhoviti estetski fenomen neophodna za razumevanje kulturne zajednice jer se u njoj neretko ispoljavaju aktuelni problemi, ali je kraj ostao otvoren za naredne susrete.

Razmatranje položaja fantastične književnosti u kanonu trebalo je da označi temelje naših budućih istraživanja fantastike, pa je tako Klub 128 nastavio u 2016. godini ciklusom predavanja o utopijskoj književnosti, a nekoliko njegovih članova koji sada čine Klub SKAZ 2017. godinu započeli su seminarom o fantastičnoj književnosti Fantastika u fokusu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *