Humor kod Šekspira

predavač: Dragan Stojanović

Klub 128 pridružio se obeležavanju jubileja koji je svojim značajem poprimio svetske razmere. Povod – četiristo godina od smrti Vilijema Šekspira. Odlučili smo da svoj doprinos toj svetkovini pružimo organizovanjem nekoliko predavanja i tribina koje smo posvetili slavnom autoru. Prvo predavanje, pod nazivom „Humor kod Šekspira“, održao je prof. dr Dragan Stojanović, profesor emeritus na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Na samom početku, osvrćući se na fenomen humora uopšte te pozivajući se na Mihaila Bahtina, predavač humor ne poistovećuje sa smehom, već ga definiše kao jednu vrstu redukovanog oblika smeha koji se javlja najpre kao estetski fenomen. Takvo shvatanje humora, kao redukovanog smeha, proizilazi i iz činjenice da se smeh javlja, ne u svom punom zamahu, već prigušeno, više kao osmeh.

Odmah zatim ističe da pokušaj da se pruži jedna sveobuhvatna teorijska analiza Šekspirovog humora otežavaju dve činjenice. Prva leži u raznovrsnosti humorističkih postupaka samog Šekspira, u čijim delima se pronalaze ponekad samo vulgarne igre rečima, a češće dosetke koje svojim polisemičnim potencijalom daju uzvišenu notu kako istorijskim dramama i komedijama tako i tragedijama i tragikomedijama. Druga otežavajuća okolnost je neusaglašenost mislilaca od Platona pa do Bahtina, Propa i Ženeta oko definicije humora, pa i samog smeha, najopštijeg termina koji po Igoru Perišiću obuhvata termine humora, duhovitosti, komičnog i smešnog.

Profesor Stojanović je onda svoje teze pokušao da pokaže u praksi na primeru određenih odlomaka iz nekih od Šekspirovih marginalizovanijih drama. Ističući kako mnogi Šekspirovi dijalozi na prvi pogled mogu izgledati i zvučati veoma smešno, ali se upoznavanjem sa njihovim kontekstom pokazuje koliko su zapravo ozbiljni (često i tragični), predavač je izvršio socijalni eksperiment sa publikom pročitavši deo drame Troil i Kresida, prvo bez ikakvog uvoda, a zatim nakon što je objasnio istorijski kontekst iza dijaloga. Rezultat je bio da se nakon prvog čitanja većina ljudi u publici nasmejala, dok to nakon drugog čitanja niko nije učinio.

Slušaonica 429 Filološkog fakulteta zaista je bila premala da primi sve zainteresovane za predavanje. Diskusije, nažalost, nije bilo, budući da, usled manjka vremena, ni sam profesor nije uspeo da završi svoje izlaganje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *