Pesme

ALEKSANDAR MARTINESIĆ Pesme BEOGRAD Taj predeo pčele kunu a vetrovisapinju. Svojim se svetlom razapinjekroz noć. Nije pust grad no duh ne počivau njemu, san ljudi ne prošiva tamu.Ništa ne taži pir okuženih svetlomzemnim. Života bruj zlojedi i vabi,zavitlani čovek uvek-tamo posta. BEOGRADSKI DRVOREDI Drveća radosni sokovi prkosesvemu što podnebno traje. Hlapi smelosastojak i smrću ne […]

Continue Reading